Аутор књиге „Државни родослов Краљевине Југославије/СХС 1918–1941” Милић Ф. Петровић пише о раду државних институција и израђује њихове родослове, којих до сада није било у нашој науци. На специфичан начин – текстом, шематским приказима, илустрацијама и факсимилима разматра стварање, развој и изградњу државе Срба, Хрвата и Словенаца. Обрађена тематика није само правна и историјска већ припада и политикологији, историји дипломатије, хералдици, архивистици, музеологији и историји религије, што делу даје интердисциплинарни карактер. Посебно важан део чине шеме организационог устројства државних институција, по областима и по временским периодима, што овај рад разликује од других на ту тему.

Монографија омогућава потпуније,темељније и објективније сагледавање проблема и тешкоћа у раду школа, наставника и ученика, њихових узрока и проналажење најефикаснијих мера за њихово отклањање или смањивање. С обзиром на инструктивност садржаја, може бити од помоћи учитељима, наставницима, васпитачима, стручним сарадницима и директорима у ефикаснијој примени педагошке дијагностике у образовно-васпитној пракси, на путу ка квалитетнијој школи.

УЧЕНИК – НАСТАВНИК – РОДИТЕЉ

Овом књигом аутор покушава да одговори на стање узајамно-функционалних односа и веза између ученика, наставника и родитеља и на потребу њиховог мењања и унапређивања. Унутар тих интеракција, под условом да су квалитетне, могуће је решити многе проблеме који данас оптерећ ују и муче омладину и у школи (успех, понашање), али и ван школе (сналажење, продори и понори, успони и падови), а који, разумљиво, не остављају равнодушним ни наставнике ни родитеље. Тријада: ученик – наставник – родитељ отвара нова поглавља педагогије, психологије и социологије образовања.

Истакнути универзитетски професор, методичар, припремио је многе генерације студената српског језика и књижевности за рад с ученицима основних и средњих школа. Стилске вежбе су намењене ученицима и садрже 123 вежбања за самосталну обуку у писменом и усменом изражавању. То ће им свакако помоћи да добро савладају градиво и успешно уреде школске тестове. Између осталог, вежбања се односе на стил, варијанте исказа, основно и пренесено значење речи, избегавање сувишних речи, на хомониме речи супротног значења (антониме), на вишезначност речи и многа друга питања која треба да побољшају писмено и усмено изражавање ученика.

Књига је портрет београдског дечјег вртића популарно названог „Вила”. Концепцију и начин васпитног рада с децом у „Вили” осмислили су, учешћем у акционом истраживању под руководством проф. др Мирјане Пешић, васпитачи и стручни сарадник предшколске установе „Дечји дани”. Књига је резултат њиховог упорног, вишегодишњег рада усмереног на стварање заједничке „куће” и заједничког живота за све “станаре”: децу, а тиме и њихове родитеље, васпитаче и друго особље.

О новим аспектима књижевног дела Десанке Максимовић говори и ова студија написана у оквиру рада на припреми научног издања њених целокупних дела. Током тог рада, организованог у оквиру Задужбине Десанке Максимовић, прикупљена је богата и занимљива грађа која указује да је у досадашњем осветљавању њеног књижевног рада једна значајна тема прилично запостављена. То је тема Десанка Максимовић и свет. Досадашњи аналитичари су се, наиме, трудили да њено поетско дело, пре свега, осветле у контексту српске и, донекле, југословенске поезије.

Први разлог за читање књиге „Човечност у друштвеним основама образовања” је актуелност и комплексност обрађене проблематике, као и зрелост приступа и компетентност ауторке у извођењу релевантних закључака. Својим радом Љубинка Маринковић приказује изванредан смисао за истраживање широке и комплексне тематске области, али и попуњава велику празнину у тој области. Тема је системски продубљена, проблемски обрађена, да би се дошло до синтетичких резултата о значају човечности у друштвеним основама образовања и за развој рационалног и разумног човека и друштва. У методолошки добро постављеном теоријском оквиру ауторка је, уз анализу обимне и богате грађе, урадила и сопствено истраживање.

Књига дело и значење професора и књижевника Василија Радикића избор је књижевнокритичких текстова које је аутор објавио у књижевној периодици и на страницама дневних и недељних листова, као и један број критичких текстова емитованих у емисији Путевима културе Другог програма Радио Београда. Избор текстова одсликава жанровску разноврсност дела о којима је аутор писао, као и генерацијску различитост заступљених аутора. Исто тако, Радикић је настојао да у најопштијем виду назначи основне развојне тенденције у новијој српској књижевности и на тај начин укаже на један од њених могућих дијахроних пресека. Доминантно, књига се бави српском књижевношћу 20. века, при чему се, посредством текстова о рецепцији усменог стварања и књижевности романтизма, успоставља веза између књижевне традиције и савременог стварања.

Ова књижица бележница дневник је праћења дечјег напредовања док борави у јаслама. Кроз писане белешке медицинских сестара-васпитача родитељ добија повратне информације, сугестије и препоруке које се односе на дете, али и родитеља. На тај начин постиже се континуитет и свеобухватност у сагледавању понашања детета, напретка у оквиру различитих аспеката развоја и потешкоћа које има на одређеном узрасту… Брига о детету у оквиру колектива као што су јасле представља допуну породичној бризи и васпитању детета.

Предшколска установа је привилеговано место за практично зближавање мале деце с предметима, феноменима, методама рада, улогама. Но, није довољно бити само у додиру с научним или техничким објектима. Откривање света у предшколској установи се заснива на радозналом, на инвентивном погледу детета на окружење, експериментисању које му омогућава да размишља, изучава феномене и делује на материјални свет и објекте, настојећи да их разуме, трансформише и употреби.

Тема ове књиге је Ајнштајнова теорија релативитета, али и њене последице. Харалд Фрич описује основне идеје ове теорије, тако да је може схватити и читалац без претходног стручног образовања. Највећи део ове књиге приређен је у облику фиктивних дијалога између Њутна, Ајнштајна и измишљеног професора физике у Берну Халера.

Прве три књиге из серије Биологија плус намењене су не само читаоцима основношколског узраста већ и наставницима природе и друштва, познавања природе и биологије. Ове квалитетне и разноврсне књиге умногоме ће допринети повећању општег биолошког образовања, развијању љубави према животињама и јачању свести о потреби заштите животне средине. Текстови представљају допуну и илустрацију обавезног градива.

Књига намењена основцима је, заправо, збирка четири романсиране биографије стожера српске духовности – Светог Саве, Доситеја Обрадовића, Вука Стефановића Караџића и Његоша. Све четири приче настале су на историјским и научно провереним чињеницама, испричане заводљивом лакоћом приповедања, негованим језиком, с богатим описима људи и догађаја. Препоручујемо је као пратећу литературу у настави српског језика и националне историје.