05.11.2021.
ДАН ШКОЛЕ
Ове године, наша школа је услед измењених околности (због јесењег распуста), обележила свој дан, 6-ог новембра, два дана раније од датума, када се он обично слави. Међутим, њени ученици су одговорно приступили припремању програма, и уз вољу и елан спремно дочекали њен 103. рођендан.
Познато је да су деца школе у Сочаници, њен украс и да она, захваљујући њима, њиховом раду и залагању, цвета и да се њен глас надалеко чује. Сваки конкурс, приредбу и било какав свечани тренутак они са радошћу прихватају и дају свој допринос, онако како најбоље умеју.
Ове године, дечица, лепо обучена и очешљана, још једном су показала да су верна Вуку, његовим идејама и завету који нам је оставио у аманет. Како млађи, тако и старији, узели су учешће и овог ведрог новембарског дана, показали да иду Вуковим трагом.
Програм је започет Здравицом за Вука, Мире Алечковић. Након тога, све су нас развеселили ученици трећег разреда који су се представили кореографијом уз песму Шапутање.
Учитељица Мелида Вукићевић са ученицима
Лепота писане речи је нашла пут до срца ученица петог разреда, Ирине, Магдалене, Теодоре и Анђелије. Оне су доживљајно казивале стихове наших познатих песника.
Поред тога што гаје љубав према читању, сви знамо да се у нашим ученицима крије и таленат за писање, како поезије, тако и прозе. На овогодишњем литерарном конкурсу, прво место је освојио Михајло Јанковић, ученик седмог разреда, са својом песмом Зашто волим своју земљу?
Лепоту гласа и певачког умећа показале су нам ученице шестог разреда, Марта и Анђела, које су се представиле песмом Заспо Јанко.
Ученици млађих разреда су наступили са рецитацијама Песма о Вуку Караџићу и Човек буди.
Завршетак саме приредбе је заиста био за памћење. Ученици драмске секције су извели одломак из Аутобиографије, нашег познатог комедиографа, Бранислава Нушића. Представивши нам верно атмосферу са часа географије, све присутне су насмејали до суза, још једном нас подсетивши да настава, не само да може да буде занимљива, већ може бити и обојена хумором и бројним досеткама.
У ведром распложењу смо се растали, пуни утисака, а истовремено и свесни да ће се убрзо још један овакав, ако не и лепши тренутак поновити у јануару, на обележавању Савиндана.
Текст: Бранка Јовановић
Фото: Славиша Богићевић |