01. октобар 2024.

,,Од колевке па до гроба најлепше је ђачко доба", рече наш песник Бранко Радичевић и оста нам лепи стих урезан за сва времена. Тако и једној малој групи ђака који су похађали школу у једном малом месту, испод прелепог манастира, у бајковитим школском дворишту.

Учила је их је дивна учитељица Данијела и научила велика знања. И ако је то мала школа у њој беше љубав према деци и учењу велика. Та деца су порасла, прешла у другу школу али никад нису заборавили своју дивну учитељицу која их је учила како се пише крива и права, како се сричу слова, како се црта, броји рачуна и још пуно, пуно разних сазнања.

Решили су да јој се захвале малим знаком пажње.

Тек да је подсете да јој труд није био изалудан, да је се радо сећају и да је воле и ако им више није учитељица. Однеше јој букет прелепог цвећа и обојише дан радошћу и цветним бојама. Осмех и радост и љубав би обострана.

И тако би то прелеп гест у прелепом дану у малој школи у Горњој Сочаници.

Текст и фото:

Јелица Милојевић