Миле Милентијевић (1949 - 2025)

Миле Милентијевић из Крушевља, наш драги Уча, трчао је маратон на свим пољима. Није се никада уморио и стално је био у такмичењу са самим собом. За њега километри нису били препрека, радио је у најудаљенијим сеоским школама у Јелакцу и Борчану, пешачио двадесетак километара дневно.

Ни љуте зиме, ни дубоки снегови, нису га спречавали да се насмејан појави у топлој сеоској школи где су га ученици с радошћу дочекивали. Био је вољени Уча, а нарочито су ђаци волели да слушају свог учитеља када им прича о својим маратонским тркама дугим четрдесет и два километра. Сви ученици су због свог Уче заволели спорт и трчање, заволели математику и стицање нових знања.

Колега Миле је био вољени отац својим ћеркама Ивани, Маји, Ољи и Наташи. Из милоште су га звале Тајо и до последњег минута биле уз њега и давале му снагу да и Богојављенско такмичење издржи. Ово такмичење у пливању за Часни Крст желео је да посвети супрузи Зори и са њом прослави победу у небеској дворани.

Миле и Зора Милентијевић са колегиницама Маријом Милојевић и Светланом Радосављевић

Напустио нас је вољени колега Миле, који је за свакога имао лепу реч, свакоме желео да помогне и свима да буде "потаман", тако је говорио.

Са колегиницом Радунком Миловановић на спортском такмичењу

Колегинице је називао сестрама и поштовао их. Посебно је имао заштитничку улогу и желео да их заштити и одмени ако је требало потрчати за децом на екскурзијама или показати вежбе на дворишту.

Имала сам задовољство да са колегом Милом радим више од двадесет година у Горњој Сочаници и да у дугим и пријатељским разговорима сазнам много о њему и његовом животу. Увек је имао добар савет и увек је причао све најлепше о својој деци, о Зори, о мајци Анги...

Учитељица Светлана Радосављевић са колегом Милом

Генерције које је извео данас су успешни људи, професори, доктори и сви воле спорт и добри су људи. Свако дете је понело ту спортску црту и жељу да побеђује и да се боре да буде што успешније.

Испред школе у Горњој Сочаници

Славио је Светог Јована, њему се молио кад је гледао утакмице Партизана, а на дан Светог Јована отишао је испраћен од својих драгих комшија, деце и унучића да после двадесет година са својом Зором слави славу.

Са прославе Светог Саве - школске славе са директором школе Драганом Радовановићем

Наш драги колега Миле остаће упамћен као добар човек, добар учитељ, најбољи деко и још бољи отац.

Једини маратонац са ових простора о коме ће се у будућности приповедати. Хвала Милу на свему што је учинио за све нас, нека почива у миру и даље трчи небеске маратоне.

Миле са колегиницом Светланом и куриром Драганом Мијаиловићем

Текст: Светлана Радосављевић

19. фебруар 2025. године