Радунка Миловановић (1971-2024)

Драга Дуно, овај интервју не води Гајшек, ово је монолог у коме причам о Теби.

Окробар је, ближи се Сајам књига, а ја гледам у Капорову књигу и твоју посвету. Ове године нећеш отићи. Твој Војче ће памтити заувек своју драгу тетку која га је водила по штандовима и причала о Јеротићу.

Била си вуковац, ученик наше школе, професор разредне наставе, понос твога оца Драга, вољена сестра твојој Сењи и браћи. Брижна мајка твојој Миони и Млађи, најбоља бака твојим унучићима. Била си драга колегиница свима нама.

Ученицима најдража учитељица, комшијама добра комшиница. Волела си Вучу, ћућорила са Маком о догађајима у Лешку. Била си пуна живота, смејала се гласно, говорила гласно, знала си да због небитне шале кажеш извини и кад за то није било потребе. Разумели смо твој хумор, волели да те слушамо док причаш о историјским чињеницама са жаром и сјајем у очима.

Желела си да имаш слику у часопису ,,Огледалце'', ето, дошао је и тај час, бићеш упамћена и виђена. Читаће млађе генерације о теби, слушаће анегдоте о теби и препричаваће. Требало је да останеш још са нама како бисмо ти рекли да смо те волели и да си нам много значила.

Ослушкујем да чујем ходником твој глас и да видим које си лепе чизме обула или ,,ин'' тунику обукла. Да чујем твоју оригиналну замисао о обележавању овогодишње дечје недеље. Тајац...нема те. Само ме твоја слика дочека на улазним вратима школе, где поред Бојана, дочекујеш све нас колеге, насмејана и ведра.

Знам, попићеш кафу са Зором, попричаћеш са Винком, а са колегом Рајком запалићеш неку цигарету. За тебе је ес-дневник прошлост, а баш те је и бринуо. О болести ниси говорила, веома ретко. Тад би ти Душица направила неки лековит шејк, а ја донела неки чај, али изгледа да нисмо нашли прави лек или си ти драга Дуно тако одлучила да на све ставиш тачку и да све нас напустиш и одеш својој мајци која те чека у некој рајској башти раширених руку.

Агапе, трпеза љубави и овај монолог мој, желела бих да чујем коментар твој Дуно и оно ,,али могла си ти то и боље''.

Са колегиницама - учитељице

Нек небеска трпеза љубави остане заувек за тебе постављена у нашим срцима, а сећање ће живети на тебе, нашу драгу Радунку – Дуну, за век векова.

Текст: Светлана Радосављевић