О селу
Јелакце је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији.
Површина катастарске општине Јелакце где је атар насеља износи 1.226 ha. Припада месној заједници Сочаница. Село се налази на истоку општине Лепосавић на граници према општини Куршумлија од Лепосавића удаљено 22 km.
По положају спада у планинска села. Куће су лоциране у дубодолини по махалама. Око села с уздиже седам планинских висова. Под једним од висова су и баре Велико и Мало језеро.
Надморска висина села је 1.104m. Куће у појединим махалама су толико збијене да је тешко одредити границе једног домаћинства. У атару села је и засеок Стржин. На једном од планинских венаца се налазе остаци утврђења па се може закључити да је на месту данашњег Јелакца некада било насеље. Село се први пут помиње 1315. године, у повељи краља Милутина манастиру Бањској. Претпоставља се да је у овом Јелакцу српски архиепископ Данило II подигао "сјајан двор" са црквом Св. арханђела Михаила. Године 1395. српска кнегиња Милица даровала је Јелакце светогорском манастиру Светог Пантелејмона. Данас у селу постоје неиспитани остаци старе цркве, која би могла бити поменута задужбина архиепископа Данила II.
У селу 2004. године живи 91 становник. Данашње становништво чине родови: Миаиловићи, Савићи, Недељковићи, Милутиновићи, Милановићи.
О школи
Основна школа у Јелакцу отпочела је са радом 28. Септембра 1955. године у приватној кући Тихомира Михајловића од кога су за потребе школе закупљене две просторије - једна за учионицу, а друга за учитељево становање. Тихомир Михајловић је уједно био и курир у школи.
Пошто се, међутим, ова кућа налазила на неприступачном месту на иницијативу грађана саграђена је нова школска зграда у коју су се ученици уселили 1. септембра 1964. године - у прво време само један разред коме се касније, када је школа била завршена, прикључио и други. У саставу саме зграде налазио се и стан за учитеља.
У овој школи учила си деца из Јелакца, Стражине, Лозна и Кнежевог брда - до тада су деца ишла у Граничане, све док и она није била затворена. Школа у Јелакцу носила је једно време име Влада Ћетковића.
Први учитељ у њој био је Будимир - Будо Костић који је ту остао само једну школску годину. Школа је у почетку радила у две смене, а од 1967/68. школске године у једној - по два комбинована одељења са два учитеља, да би од 1974/75. школске године радила као неподељена школа. Школа је радила све до 1986. године када због недостатка ученика прекида са радом.
на врх стране
|